log in

U Nišu obilježeno 20 godina od početka bombardovanja

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zvucima sirena za uzbunu i gašenjem svetla, tačno u 19.45, kada su NATO avioni bacili prve bombe, počelo je centralno obeležavanje 20. godišnjice od početka bombardovanja u Nišu.

Centralnom obeležavanju početka NATO bombardovanja 1999. godine prisustvuje veliki broj građana, državnih zvaničnika, oficiri svih redova vojske i policije.

Okupljenima u Nišu obratio se patrijarh srpski Irinej, koji je poručio da se danas sećamo najtragičnijih dana u istoriji, ističući da tako nešto ne treba da se ponovi nikada i nigde u svetu.

Napomenuo je da su zvuci sirena za uzbunu i danas prisutni u našim životima.

"Čujemo ih u snovima, u svojim sećanjima, to su dani najtragičniji u našoj istoriji, dani za koje bismo želeli da se nikada više ne ponove našem narodu, ali ne samo našem narodu nego nigde u ovome svetu. To su zvuci pakla, zvuci mržnje koji izlaze iz dubine čovekova bića, koje razaraju, koje predaju smrti i najtužnijim sećanjima", rekao je patrijarh Irinej.

Istakao je da 78 dana bombardovanja predstavljaju dane straha.

"Da su to su bili dani radosti i oni bi bili veoma dugi. Zamislite da ti tragični zvuci i strah, koji smo svi doživljavali, traju 78 dana. Pitamo se danas odakle taj izvor mržnje, da se uništi ono što je najvrednije na ovom svetu pod suncem, da se uništi ljudkso biće ni krivo ni dužno – ali sa jednim jasnim planom i ciljem da se ostvare zemaljski planovi, a ja bih mirne duše, to nazvao paklenim planovima", rekao je patrijarh.

Ističe da je još tragičnije to što su nas bombardovali "naši bivši saveznici i prijatelji, koji su svoje savezništvo pretvorili u neprijateljstvo prema našem narodu".

"Planovi koje su hteli da ostvare potiču od moćnika ovog sveta, sa jednim ciljem da jedan narod i miroljubivu državu unište i raskomadaju u najmanje delove i parčadi, da bi ostvarili svoje ciljeve i namere. Zato su preduzeli korake od kojih će se pokolenja sigurno stideti i reći ono što zaslužuju...", naveo je patrijarh.

Poručio je da je udareno na miran narod koji je čitavu svoju istoriju proveo u velikom stradanju i iskušenju, narod koji voli slobodu za sebe i želi je drugima.

"Da bi ostvarili svoje želje osudili su nas da smo narod koji čini zlo, koji smišlja zlo drugima i to vezali za jedan kraj naše otadžbine, sa narodom sa kojim srpski narod živi stotinama godina kako zna i ume, pokazujući svoje pravo ljudsko lice i humanizam. Oklevetali su nas i sa tom klevetom i mržnjom podigli su svet", rekao je patrijarh.

Moćne zemlje usmerile silu ka malom narodu

Poručio je da je 19 moćnih država usmerilo silu prema jednom malom narodu i učinilo ono što dobar čovek nikada ne bi uradio.

"Naneli su nam velika zla, porušili su nam naše fabrike, industrije, puteve, železnice, a čak nisu ni bolnice poštedeli. Nisu poštedeli ni malenu decu, koja su sa radošću ušla, a sa tugom i plačem napustila ovaj svet. To je nešto čemu se samo đavo može radovati", istakao je patrijarh.

Dodao je da nas je bombardovanje unazadilo za više od 50 godina – da su "naprednu zemlju pretvorili u prah i pepeo".

"Neka im Bog sudi po pravdi svojoj, a poznato je da zlo dobro neće doneti", rekao je patrijarh Irinej .

Dodao je da je na nama da "prigrlimo otadžbinu" i da budemo jedinstveni.

"Ono što vidimo danas na ulicama nije dobro, to daje snagu našim neprijateljima. Zna se kako se dolazi do položaja i do vlasti, na ovaj način ne mogu doći, niti nauditi, ali mogu nauditi svome narodu i svojoj državi. A, verujem da to ne žele. Možda su druge želje jače od njih, ali moraju da razmisle šta čine i da se sa malo više ljubavi obrnu svome narodu, svojoj otadžbini i svojoj budućnosti", rekao je patrijarh.

Istakao je da je danas najpotrebnije jedinstvo, da bi se odbranila svetinja na Kosovu i Metohiji.

"Tu svetu zemlju ne smemo nikome pokloniti, moramo je braniti svim dopuštenim sredstvima, a ne daj bože da se koristimo i nekim drugim. Mi to ne želimo i molimo se Gospodu da ne dođemo u takvu priliku", kaže patrijarh.

Napomenuo je da naš narod odlukuje ljubav prema drugim narodima, te da nas i istorija i vera uče da u svakom čoveku vidimo lik Božji i da se odnosimo prema njemu kao prema rođenom bratu.

Vučić: Za opstanak važno da ne zaboravljamo živote

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je za opstanak srpskog naroda važan jedan uslov - da ne zaboravljamo nikada nikome naše živote, posebno ne dečije.

Ponosan je, kaže, na slobodarski duh našeg naroda, koji nas je naterao da ne zaboravimo da budućnost možemo graditi samo na takvim osnovama - čuvajući slobodu, nezavisnost i samostalnost kao najviše vrednosti.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik obratio se okupljenima i poručio da je NATO bombardujući Srbiju načinio veliki zločin nad srpskim narodom, što je bilo u kintinuitetu sa bombardovanjem Republike Srpske.

"Stravčina stradanja u Srbiji i Republici Srpskoj bilo je delo zapadnih država koje su Srbiju i srspki narod svrstali na stranu lošeg i onome kome treba načiniti štetu", rekao je Milorad Dodik.

Istakao je da je NATO agresija davno pripremana i da ona i dalje traje i dodao da su mu od onih koji su komandovali operacijom samo gori oni koji agresiju pokušavaju da opravadaju i nađu razloge, jer, kako kaže, njih nikada neće biti.

"Ta šteta je ogromna, ta šteta je civilizicijska, a oni nisu smatrali da terba da se izvine. Njihovi vojnici, generali, nisu oni koji su procesuirani za zločine, već je to opet ostavljeno za nas", istakao je Dodik.

Komemorativnim manifestacijama širom zemlje obeležene su dve decenije od početka NATO agresije na SRJ.

Za 78 dana NATO agresije poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

(RTS)

Društvene mreže